Kakvu to osobu psiholozi smatraju potpuno zdravom?

Savršeno zdravlje je pojam koji u stvari nije u potpunosti definisan.

Što se tiče fizičkog zdravlja, da li je sportista zdraviji od nesportiste ako niko od njih nema nikakvih fizičkih poteškoća? Da li je dete zdravije od šesdesetogodišnjeg čoveka koji nema nikakve zdravstvene probleme?

Slično je sa mentalnim zdravljem. Da li su terapeuti koji rade sa ljudima i znaju dosta o načinu kako fukcioniše ljudski um zdraviji od osobe koja nema nikakve psiholoških problem? Ili da li su zdraviji oni ljudi koji mogu da istrpe izrazito visok nivo stresa? Opet nije lako dati sasvim precizan odgovor.

Zbog svega ovoga, pojam “potpuno zdrav” nije preterano koristan.

Dobra stvar je da nam u praksi to i nije toliko važno. Ono što nam može značiti je da znamo koje stavove i načine razmišljanja imaju ljudi koji ocenjuju kvalitet svog života visokom ocenom.

Zbog toda ovde navodim listu tih karakteristika koje imaju emocionalno zdravi i pismeni ljudi koje su proistekle iz mnogobrojnih studija realnog života i iskustva ljudi koji se bave savetovanjem u ovoj oblasti

Svest

Mogu da osete svoje telo i svet koji ih okružuje svojim čulima (vid, sluh, …) tako da mogu da jasno razdvoje šta osete od toga šta misle o tome i koje značenje su mu pripisali. Ovo zvuči vrlo jednostavno ali u stvari nije.  

Sigurno znate nekog pušača koji u periodu izrazito jakog i čestog kašlja na pitanje “da li ti je to od cigareta?” brzo odgovara “ne, nije; ne kašljem inače, ovo je nešto trenutno”. Neprepoznavanje simptoma da se sa telom nešto dešava je uobičajno kod bolesti zavisnosti, ljudi koji ne žele da idu kod lekara i drugih oblika iskrivljenja realnosti.


Još jedan primer bi bio neprepoznavanje da smo mi ili neko iz naše okoline nervozni i ulaženje u proces donošenja odluke i diskusije u takvom stanju.

Emocionalna pismenost

Prepoznaju trenutnu emociju, znaju zašto je nastala i šta da rade sa njom. Ovo je oblast o kojoj ćemo više pisati i ovde dajemo vrlo kratko objašnjenje.
Ono što osetimo direktno svojim čulima su oseti i nisu emocije. Emocije su složeniji unutrašnji mehanizmi koje ne osetimo direktno svojim čulima – na primer ljubav, bes, zavist, sreća… ali itekako utiču na nas.

Čovek emocije ne oseća non-stop već povremeno , kao reakciju na neki događaj, inforamciju ili svoju misao. Emocije su naš unutrašnji mehanizam koji nas tera da se prilagodimo svojoj okolini i promenama u njoj. Koliko god bio značajan uzrok emocije, kod zdravih ljudi emocije nastaju i vremenom nestaju.

Čest razlog dolaska ljudi kod savetnika i terapeuta je neprestanak neke emocije i odustvo prilagođenja na nove životne okolnosti.

Spontanost

Mogu da biraju slobodno između niza mogućih ponašanja i mišljenja kako da reaguju na određenu situaciju. Nisu zaglavljeni u starim navikama i ponašanjima “kako se to inače radi” već mogu nanovo da razmotre šta je korisno za njih i njihovu okolinu. Takođe dozvoljavaju sebi da reaguju različito na slične situacije iz prošlosti čisto radi traženja bolje opcije ili trenutnog raspoloženja.

Na primer, viđanje sa roditeljima ili prijateljima u uobičajenom terminu ne znači da, kada se ne osećate raspoloženim za društvo, mora da se desi.
Ili ako uobičajeno ne igramo bilijar i svi u društvu to znaju, spontani ljudi povremeno odigrati partiju čisto da provere da li je ta igra za njih i dalje neinteresantna

Intimnost

Nemaju problem da izraze otvoreno svoja osećanja drugim osobama prihvatajući ranjivost kojoj budu izloženi zbog toga.
U ovu kategoriju ne spada samo iskazivanje emocija u ljubavnim odnosima vać i mnogo šrie – npr reći kolegi na poslu kako smo se osećali posle nekog njegovor postupka koji je uticao na nas.

Lični interesi

Umeju da odluče čije interese da podrže kada se lični i interesi drugih međusobno isključuju. Često se desi da ako nešto uradimo što je dobro za nas, nije idealno za druge i obrnuto. Emotivno zreli ljudi ne reaguju automatski u korist drugih ili u korist sebe već razmisle i donesu odluku uzimajući trenutne okolnosti u obzir. Svako ko donosi prečesto odluku u svoju ili korist drugih, vrlo verovatno da ima prostor za unapređenje u ovoj oblasti.

Prihvatanje nesigurnosti

Živimo u svetu gde ništa nije u potpunosti sigurno. Zdrava osoba teži određenom stepenu reda ali ne zahteva potpunu predvidljivost. Težnja ka preteranoj predvidljivosti kao i čest rad u velikoj nepredvidljivosti imaju zdravstvene i poslovne negativne uticaje.

Posvećenost

Praksa pokazuje da su ljudi srećniji ako imaju neku oblast interesovanja koja ih angažuje i gde umeju da “se izgube”. To može biti hobi ili struka u kojoj radimo.

Sigurnost u sebe

Ove osobe poznaju sebe dovoljno da su svesni u kojim oblastima znaju dovoljno. Samopouzdanje se gradi i uči i važno je naročito u poslovnom okruženju. Ljudi su svesni da se često međusobno nedovoljno poznajemo te zbog toga gledaju koliko sami sebe cenimo jer sami sebe mnogo bolje poznajemo.

Perfekcionizam je neprijatelj samopouzdanja


Često je protivnik samopouzdanja u stvari stav da smo dobri u nečemu samo onda kada nešto znamo besprekorno što se u relnom svetu skoro nikada ne dešava.

Stavovi

Prihvatanje korisnih životnih stavova kao što su:

  • Neprijatnost i nelagoda su osećanja koja se često osećaju dok sam na putu ostvarivanja svog cilja – ne posustaj kada je neprijatno i teško,
  • Planiranje sadašnjosti i budućnosti se vrlo često isključuju – pravljenje kompromisa je veština i ono kako to radimo nas čini različitim i jedinstvenim,
  • Niko od nas ne vidi svet u potpunosti tačno onakvim kakav je. Zbog toga je OK da ga vidimo različito,
  • … i mnoga druga koja ćemo spominjati u nerednim pisanjima.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *